Turisticka agencija Sol Azur - Buena Vista

Prvi dan: Tako kažu u agenciji, ali polazak je tek oko 15.00 sati. Svi su već na platou ispred Zetre u 13.00. Autobusa, vodiča, doktora, obezbjeđenja, ljudi iz agencije i onih koji valjda idu sa nama… kao da je koncert Madone u Beogradu. Muzika udara, atmosfera obećava… biće ludilo. Polazimo. U busu je ludnica. Mislio sam da će biti dosadno jer je ekipa miješana. Ima nas koji smo krenuli na provod, a drugi dio, oni koji su iza vodiča valjda hoće da vide Grčku i nešto nauče. Bus je za 10. Radi klima, ima cd-ova, samo da još vozači ne zadaju neku svoju ziku da nas smore, ali vidim da je vodič ok, naša raja… Valjda će se izboriti za prava apsolvenata. Ekipa je kao da sam je ja birao.
IDEMOOOOOOOOO...

Drugi dan: Ulazimo u Evropsku uniju. Grci mašu kao da smo ih oslobodili. Kako i ne bi mahali, kad malo bolje razmislim, dolaze turisti pa trljaju ruke kao dalmatinci u julu. Pojma nemaju ko im sve dolazi. Tek će da vide J. U Paraliji, milion hotela, sunce, more, plaže, ludilo. Svi smo na plaži, cugamo koktele i pripremamo se za prvi party. Diskoteka Da Luxe. Gori. Reko’ biće ekipa umorna pa se očekuje razlaz oko 00.00, ali nema razlaza ni na vidiku. Oko 02.00 neki odoše na spavanje a neki na after na plažu ili na Giros, to je grčki specijalitet, nešto kao kod nas ćevapi.

Treći dan: Rano u jutro se pakujemo i idemo za Atinu. Negdje ću se uvaliti i spavati. Plan propada. Gdje ćeš da ne vidiš Akropolj, Sintagmu, smjenu straže, Plaku. Vodiči imaju super priču tako da nas drže budnim, a kako sam ja istoriju u srednjoj prespavao idealna prilika da čujem i vidim iz prve ruke. E sad imamo slobodno i naravno idemo u našu ambasadu McDonalds. Svi su se najeli i odmorili. Krećemo prema brodu. Reko’ neki trajekt, kad ono kao iz filmova. Brod na devet spratova. Svi se već slikaju, a i ja. Treba ekipi pokazati gdje sam bio, a i za
facebooka nešto za profila. Uveče, opet dernek. Naš DJ malo zakuhava sa hausicom, pa onda domaća i sve tako.

Valjda četvrti dan: Dođosmo na Kretu. Idemo u taj Hersonissos, gdje ćemo biti pet dana. Smještaju nas u hotele. Nije loše!!! Kontam gdje će svi stati, garant će nas razbacati i neću vidjeti nikoga osim ovih mojih iz busa. Ali svi smo u 500 metara. Kažu u 14. 00 Welcome party. Malo sam zakasnio, negdje oko 14.30 dolazim a tamo preko hiljadu duša na bazenu u pjeni do pasa, drma mjuza kao na Ibici. Kokteli, bazeni, plaža, ležaljke… Cura kao u priči… Krenulo je i mene. Sakupljam brojeve da se dogovorimo za naveče, reko’ ko će ovo sve pohvatati. Uveče opet party. Na ulici, tri kafića, u svakom drugačija muzika ali ekipa se ne zaustavlja. Ono što je dobro je da smo svi tu ali ko ti ne valja možeš da ga i ne vidiš. Ove ostale prozoveš na telefon i lociraš ih. Idemo na spavanje.

Peti - osmi dan: Ovo ću opisati u jednoj cjelini, pošto nemam pojma kako je sve išlo, a kao da je i bitno. Kad sam došao rekli nam vodiči za neke izlete. Kontam šta da uzmem: Beach paty, Boat party, Grčko veče, Heraclion by night, Knosos Heraklion… Reko’ idem sve pa šta Bog da. I nisam se prevario. Ovi štreberski izleti tipa Mitovi i legende, Knosos-Heraklion, Spinalonga nisu uopšte dosadni, naprotiv, glupo bi se osjećao da sam bio u Grčkoj a nisam vidio palatu Knosos-veliki labirint, Zeusovu pećinu, mjesto odakle su Ikar i Dedal poletili (dokle su doletili nije ni važno :)), zadnje utočište gubavaca u Evropi itd., a o ostalim izletima najbolje govore slike (vidi moj profil na facebooku). Što se tiče zabavnog programa, neću ni da ti pričam… Grčko veče, Grafik party, Orandž party, Red love party, Pjena party, Beach party, Boat party. Diskoteka u Heraklionu je vrh, nema dalje, kažu da je zvuk najbolji u Evropi… Bio sam i na Karl Cox-u, došao i on na Kretu, pa čova malo zadavao. Ni para mi nije falilo, svaki kafić ili klub je pravio neki happy hour, naravno mi smo posložili tako da nam je čitav dan bio Happy :)!!! Jedino je falilo sna i možda da je bilo dan više. Ustvari i nije, da je bilo duže popadali bi. Imali smo tempo na 45 obrtaja, ali se ne žalim.

Deveti dan: Doručak, to je jedan od rijetkih na koji sam stigao, još se malo promuvali po Hersonisosu i opet u buseve. Kad smo kod njih, oni su stvarno dobri. Ekipa se podijelila oni koji derneče nazad, a ovi drugi naprijed… nismo ni mi njima smetali a ni oni nama. Stigli smo u Heraklion, otišli na piće i opet na naš brod ljubavi. Diskoteka, neka light varijanta i na spavanje. Neki su uzeli kabine, a drugi su bili na avio sjedištima, tako ih zovu. Nije duga vožnja pa se može izdržati, ali ako bih išao drugi put ja bi uzeo kabinu. Malo da se čovjek opruži a i imaš svoj “intimni kutak”.:)

Deseti dan: U jutro smo stigli u Atinu. Shoping, šetnja i opet “Ambasada” (čitaj McDonalds) i povratak kući. Završni party u busu. Čak i oni iz prvog dijela busa su sada pozadi. Više nema nikoga naprijed osim vozača, a i on bi da ima neko da vozi umjesto njega. Moram reći da su nam vozači bili stvarno extra, pravili su pauze kad smo htjeli (a zbog pića koje smo popili bilo je svako malo), vodič lik za medalje, naša generacija…

Jedanaesti dan: Stigosmo kući. Koliko mi je drago sto sam došao (samo da skinem slike sa kartice i pokažem ekipi koja nije bila, malo da im vadim mast), toliko i nije jer bi da me neko pitao hoćemo li nazad za iste pare, prvi otišao do vozača i okrenuo bus pa opet Bris u Greece.

Toliko sa ovog putovanja i vidimo se nekad… što bi naš vodič rekao :).