Turisticka agencija Sol Azur - Buena Vista

Nas je na odsjeku malo i nismo htjeli da idemo kao i svi ostali apsolventi na zajedničko putovanje. Mi smo drugačiji od drugih i mi idemo…. idemo… idemo u Prag, ma ne, idemo u Baratislavu… ma ne, možda je bolje Budimpešta… I tako mi odemo u agenciju, gdje nam sve to upakuju, da svi budemo zadovoljni. E sad smo glavni u gradu, svi idu ili u Španiju ili Grčku ili Tunis, a mi idemo i u Prag i Budimpešu i Bratislavu. Kažu da je Prag studentski grad, a ja ga odmah doživih kao neki socijalistički jad i bijedu.

Ali idemo od početka.

Polazak, bus kojim smo putovali je u socijalizmu prikazivan kao svemirski brod :) . Vodič nam dijeli pasoše, svi smo dobili besplatne vize, ko fol idemo na neku edukativnu turu, a mi smo već svi na netu povadili adrese klubova, pivnica i diskoteka… Noćna vožnja protiče uz tonove Davida Guette, Ministry of sounda i Harisa Džinovića.

Drugi dan. Prvo praško jutro. Negdje oko 10.00 sati uplovljavamo u Prag, prijestolnicu piva. Ali pivu niko ni ne spominje. Idemo na razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obečni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat – Orloj, spomenik Janu Husu… ovo sam skinuo sa neta jer nisam zapamtio imena objekata koje sam obilazio :) . Poslije šetnje gradom, svi smo preumorni i molimo našeg vodiča da nas vodi u hotel. Odakle njemu snaga, poslije svega ovoga, da nam još predlaže da malo prošetamo uličicama Praga. Kaže da je u Pragu glavni fol da se upustiš u šetnju gradom i izgubiš u tim uličicama, kako bi ga bolje upoznao. Kontam, hajd’ se ti gubi bez mene, a ja odoh malo da odspavam. Ali opet reko’, hajd’ još malo, jer kad sam već tu, što da ne vidim sve. Ipak, gubljenje ostavljamo za sutra i idemo u naš hotel. Hotel je OK, nije kao sa slika na web-u, ali je čist i odmah na tramvajskoj stanici, što znači 10 minuta od centra. Ono što je bitno u Pragu je gdje si smješten, jer ako si u nekom od onih 12 Pragova, koliko ima oblasti, a nemaš komunikacije sa centrom, onda si donji. Mi smo izgleda uboli lokaciju. Dogovor je da se nađemo na recepciji u 21.00 i idemo u provod. Praško ludilo, prvo odlazimo do jedne od lokalnih pivnica na zagrijavanje, a onda nam kažu da je tu još i ekipa iz Hrvatske i Srbije. Došli apsolventi da se opuste. Znači, nismo sami. Sa njima se susrećemo u jednoj od lokalnih diskoteka, na početku odmjeravamo snage, a onda počinje okršaj. Ja sam snimio jednu plavku, kojoj sam izgleda simpa. Na prvu mi kaže… djes’ Bosanac, reko’ ja sam Hercegovac, ali nema veze, zovi me Japanac ako ti odgovara :) . Ekipa je sa filozofije iz Beograda i ovdje su već dva dana. Kažu da je lom. Sutra je neki party, pa nas zovu da idemo tamo. Reko’, ne da ću doći, taman da nas vode na prijem kod predsjednika, ja dolazim. Uveče se razilazimo i idemo na spavanje.

Treći dan. Drugo praško jutro: doručak. Idemo u Karlstajn. Bio sam u Beču i obišao dvorac Belvedere... e to i Belvedere niđe veze :) . To je najljepši zamak Bohemije iz XIV vijeka u kome je bio dvorac Karla IV i u kome se čuva kruna i krunbeni dragulji čeških kraljeva. Vraćamo se u Prag i idemo na vožnju brodom po Vltavi. Super stvar, švedski stol, to je prvo što moram spomenuti, a onda Prag iz jedne druge perspektive, riblje :) . Pazi ovo, brod ide i sad su kaskade po Vltavi. E sad kad brod priđe kaskadi, ispusti se zatvore, brod uđe u taj ispust i onda se voda ispušta ili pumpa u zavisnosti da li ideš uzvodno ili nizvodno. Stvarno dobar fol. Sad gledamo sve ono što smo vidjeli ili nismo u razgledanju grada. Poslije broda opet u hotel i spremanje za izlazak. Diskoteka… nemam pojma kako se zove. Jedini je problem što je na tri sprata i moram naći ekipu od sinoć. Mission imposible… ima preko 2.000 ljudi, a ja tražim iglu u plastu sijena. Moram napomenuti da je utorak, a diskoteka je puna… šta je petkom i subotom. Pravi studentski grad, ali kao da je raspust, pa se odmaraju od ispita. Ono što je super je da se možes sporazumjeti sa Česima na našem… jedno pivo i donesu ti pivo… jednu kolu i donesu kolu… Evo ekipe sa filozofije… više nemam vremena za pisanje. Vidimo se sutra :) .

Četvrti dan: treće praško jutro. Malo se kasnije budim, ekipa je otišla na neki izlet, ja sam zakasnio… ustvari, ekipa se već vratila sa izleta. Ja malo idem u šetnju da se, kako vodič kaže, izgubim u gradu. Stvarno mi nije puno trebalo. Samo znam da trebam da dođem do Vltave i onda sam spašen. Nije me strah jer su ljudi po gradu OK i ljubazni. Sjeo sam na ručak i ono što me je oduševilo je cijena. Ovo je moj grad.

Sve je kako kod nas, jezik, cijene, ljudi… odlučio sam da nađem neku Čehinju i oženim se. Čisto zbog
papira, ljudi su ušli u Shengen :) . U istom trenutku stiže SMS, od moje nove ljubavi, Bože kako su sve
žene iste, imaju to čulo da prepoznaju kad mi mislimo o drugoj… ”ćao Bosanac! Ajde da se prošećemo
pored reke!!! Odgovor… ja sam već tu, nađemo se pored Karlovog mosta za 10 min. U laganoj šetnji provodimo popodne i
razilazimo se. Dogovor je da večeras idemo u pozorište :) . Šala, idemo u neku pivnicu. Oko 22.00 je družba već raspojasana. Znači stizanje… jedna, druga, treća i eto me tamo gdje su svi. Idemo opet u neku od diskoteka. Ono što je dobro u svakom izlasku je da ti društvo i nije toliko potrebno da se provedeš, ali naravno ako ga imaš onda je to još bolje. Oko 04.00 idemo u hotel. Svako u svoj, naravno :) .

Peti dan. Četvrto praško jutro. Taj dan idem sa grupom, jučer sam spavao malo duže, ali danas ne propuštam Karlove Vari, čuvena praška banja. Drago mi je što nisam prespavao. Vraćamo se u Prag i imamo slobodno. To ću iskoristiti za shoping, da se malo ponovim sa garderobom jer je ovdje sve jeftino. Uvečer je oproštajni party u onoj trospratnoj diskoteci. Moja večer će trajati duže nego obično, jer neću ići u hotel, nego iz diskoteke direkt na bus i nastavak putovanja. Ostatak ekipe ide u hotel na spavanje.

Šesti dan. Peto praško jutro. Doručak ili kasna večera pošto niko nije spavao i polazimo za Bratislavu. To je sad Slovačka, od tamo je Lajčak :) . Po dolasku obilazak grada: Tvrđava, Katedrala Sv. Martina, Mihaelova kapija, Starogradski trg sa Rolandovom fontanom, Palata Grasalković...a poslije malo šetnje gradom i idemo prema Budimpešti. Tamo stižemo negdje oko 19.00. Ulazimo u hotel. I naravno, idemo vani. Plan je malo da se promuvam, to je ostalo od Beograđanke, a onda na spavanje. Ali ništa od toga, Budimpešta je grad za koji treba više od mjesec dana. Zaglavili smo u nekom klubu u Vaci ulici. Oko 03.00 idemo u hotel jer je sutra pokret u 10.00.

Sedmi dan: Prvo peštansko jutro. Doručak, a onda razgledanje. Treba se obići i Budim i Peštu: Trg Heroja, kule na Budimu, Erszebet Hid ili Erzebetin most, Lančani most, Parlament. Završavamo obilazak negdje oko 16.00 i onda imamo slobodno do 21.00. Idemo nešto da pregrizemo i prošetamo. Okupili smo se 10-tak minuta ranije. Vodič nas broji i saopštava tužnu vijest. Polazimo za BIH :) . Ja bih opet nazad. Bar još jedan dan ili noč ili 24 sata nek drugi odluče dali je dnevna ili nočna varijanta, samo da idem nazad. U busu je isti repertoar kao na polasku, samo je Džinović malo češći.

Osmi dan: Ko zna koje BiH jutro u životu. Stižemo kući, mada samo fizički. Svi smo u Pragu, Bratislavi, a Boga mi i u Budimpešti.

Ovim putem bi se zahvalio mojim roditeljima koji su mi dali pare za putovanje, mojim drugovima koji su odabrali ovaj aranžman, agenciji koja ga je napravila i vodičima koji me odvedoše ono kobno veče u klub gdje upoznah mače sa filozofije :) .